(Razgovor koji može mnogo značiti.)
Jedan od najvećih strahova svakog roditelja je da će njegovo dete postati žrtva nasilja – ili da će svedočiti kako neko drugi biva povređen. Iako roditelj ne može uvek biti prisutan, iskren i otvoren razgovor kod kuće može biti snažna zaštita.
Evo nekoliko korisnih saveta kako da pripremimo dete:
- Razgovarajmo o tome šta je nasilje. Nasilje nije samo fizičko! Uvrede, ismevanje, isključivanje, ogovaranje ili internet maltretiranje – sve to boli. Pomozimo detetu da prepozna ove situacije.
- Ohrabrimo ih da pričaju o tome. Neka znaju: tražiti pomoć nije tužakanje! Naučimo ih da uvek mogu reći ako ih nešto muči – bilo kod kuće, bilo u školi.
- Učimo ih emocionalnoj samoodbrani. Pomozimo im da izraze svoja osećanja. Rečenice poput: „Ne prija mi ovo, molim te, prestani” mogu im pomoći da se zauzmu za sebe.
- Pričajmo o ulozi nasilnika i žrtve. Važno je da znaju: nasilno ponašanje često dolazi iz unutrašnjih problema – ali to ne opravdava povređivanje drugih. Niko nema pravo da drugima nanosi bol.
- Naučimo ih šta znači biti dobar prijatelj.
Jedan od najboljih načina da sprečimo nasilje je da negujemo podržavajuću zajednicu. Razgovarajmo o prijateljstvu, empatiji i hrabrosti da se zauzmu za druge – od malih nogu. - Razgovarajmo i o tome šta da rade ako vide da neko drugi trpi nasilje.
Neka znaju šta mogu da urade: obrate se odrasloj osobi, stanu uz žrtvu, kažu „ne“ lošem ponašanju. - Razgovarajmo s njima redovno – ne samo kada već postoji problem.
Otvorena komunikacija je jedan od najjačih alata protiv nasilja.
